| UVODNIK |
|
GLIB KATASTROFE
Otrovni mulj, blato, ma neki civilizacijski gadluk, zastiđe, đotluk,
jednostavno rečeno ljudski glib, a čiji bi drugo bio, razlio se u našem
komšiluku na severu i drmnuo strašnom vešću svet, gde se broj ljudskih žrtava
uvaćeva, a dokle će ne zna se... Ekološka katastrofa zadesila je naše prve
susede Mađarsku i talas otrova krenuo je niz vodu, a ona svašta nosi i prima, a
svima nama vraća.
Moj počivši brat Tadija, veliki pesnik i ribar, davno je proročki
pevajući o Dunavu izgovorio:
"Naše moćne reke tmine se ne boje
Usmerene k cilju jednom...
Dok postoje..."
A dokle će postojati, tek to se ne zna. A tamo pedesetih, pričao mi je to njegov savremenik, na jednoj javnoj tribini, značajnom liku i njegovovoj raboti je, on stidljiv i lirski zanesen, visoko etičan, koji je poštovao svet i život, kratko rekao: Ti i to što činiš je - glib!
Tu reč kao "odliku" za srodnu felu ljudi, sam čuo i pre jedne decenije iz usta filozofa i kasnije političara, na žalost smaknutog od ljudskog taloga i gliba, počivšeg premijera, koga su prijatelji i bliski oslovljavali sa Zoki i "Minđuša", kada je kratko i odlučno poručivao da se iz zaglibljenosti treba rešavati sklanjanjem ljudskog gliba. Toga se, na žalost, setimo samo na godišnjicu kao što je i ova oktobarska, a pamćenje nam je kratko, izgleda i pamet.
No, o strašnoj ekološkoj katastrofi gde ljudi izgiboše, a "mesto dešavanja" i sve živo je uništeno za svagda, tek će se znati i osetiti, a kao i obično, pritisnuto nekom novom i većom, strah me je i zaboraviti. Šta to beše Černobil, pa izlivanje otrova iz rudnika u onu rumunsku reku što i nama pristiže Nerom, onda proletos ona naftna mrlja u Meksičkom zalivu, pa, pa ... sve one koje su nazivane najvećim u istoriji toga podneblja. Pa - pa, ajde zdravo... Zaboraviše se.
Ne treba nam daleko ići pa da vidimo, a ne uvidimo da takvih naoko malih ekoloških bombi imamo i u najbližem okruženju u svom dvorištu, tu pored nas na našim uništenim kanalima i rekama... Stravično deluje podatak da, na primer samo na šest kilometara Velikog bačkog kanala u Vrbasu ima nataloženo oko pola miliona kubika mulja čiji otrovni sastav, uprkos višegodišnjim istraživanjima, još uvek nije, navodno, do kraja utvrđen. A potvrda da je to što jeste, a bolje da nije, je stanje zdravlja ljudi i prirode na ovom području.
Znano je i da su za to katastrofalno stanje krivi neki znani i neznani "junaci", bivših i sadašnjih vremena, ma jednostavno neki ljudski glib. Za ovu što je zadesila Mađarsku gde se otrov izlio u potoke i reke, a ljude davio, trovao i pekao, vele da je kriv "ljudski faktor" i da će odgovorni biti strogo kažnjeni.
Ajde da budem optimista, kao što sam vazda, u uverenju da će se i u tim
glavama, kako je pevao Tadija upaliti
"Ovaj zeleni semafor,
Ova usputna Jabuka,
Takav je druženja spektar
Za svu decu
Mira i slobode."
Inače, ostadosmo zaglibljeni.
Naslovna
strana:
Srećko Trajković sa štukom od 7 kg sa jezera
Joca
Snimio: Miloš Radojević
Davor Deliomerović i smuđ od 10 kg i 97 cm
Snimio: Milan Knežević - Smrki
|
